|
|
| < | srpanj, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Prijateljstvo je poput drveta. Ne mjeri se time koliko je visoko, negi koliko mu je duboko korijenje.
Voljeti je lijepo, voljeti je lako,
ali voljeti kao ja ne može svatko...
Koliko te volim to se teško piše,
jer svakim te trenom volim sve više!
Hy.
Danas je moj prijatelj poginuo, u prometnoj nesreći. Na auto cesti A1, kod Ogulina je otišao u provaliju. Ni sama ne mogu vjerovati, imao je 26 godina, bio je mlad. Svi smo tužni, jedino me tješi Bruno koji se stalno smije.
Danas smo Dino i ja kako bismo razveselili roditelje napravili palačinke, i krokete (znam da ne ide zajedno), a pohvaliti ću se da sam i za krokete i za palačinke smjesu radila sama (koja pohvala). I očistili smo stan, od A do V (heh). No kadasu roditelji došli doma mama je rekla da imaju goste navečer pa da će s njima jesti kolač koji je napravila, ali onda je rekla da će ipak malo jesti. I onda ta grozna vijest, zbog koje je izgubila apetit, i otkazala goste.
Nikako se ne mogu sjetiti što da Vam još pišem...
Puno pozdrava vam šalje
JA
SORRY ROBI; NE ZNAM KAK SAM TE ZABORAVILA!
Ti si zato mislila da sam ljuta na tebe?!
Ja ti nikad nisam na nikoga ljuta, sam kaj nekad napišem da jesam, a zapravo me sam nekaj smeta...
Enivej...
zaboravih staviti pod frendove na blogu ROBERTU!!!!
Dakle_(sorry, one more time)_!
Robi--> super je curka, simpatična, slatka, i po mom mišljenju pametna! Zna puuno stvari. Sorry, sorry, sorry, sorry...
Eh, pa sad znate zakaj me zovu sorry Lory!
Kad npr. tati stanem na nogu, velim sorry, on kaže:''dobro.''.
Ja kažem:''al stvarno sorry'' , a tata opet kaže da je ok.
I tak ja stalno sorry, sorry, sorry, sorry, i to za sitnice.
Evo malo o svim mojim frendovima, i ljudima koji su na mom blogu.
Prvo prijatelji:
Dunja--> ona je super, a sada se nekaj ljuti na mene, ne znam zakaj, a nismo se ni vidle od kraja ŠK. godine, ali inače mi dosta pomaže, i super je
Mia--> drago mi je da sam se baš s njom natjecala na EUROSONGU, i sada smo jaaako dobre frendice
Morana--> naj frendica iz vrtića, onda se ona preselila, pa se nismo vidle 3 godie, i u 3. razredu smo se slučajno vidjele na klizanju, i ponovo smo se sprijateljile.
Tajana--> Moranina sestra, isto super frendica
Lorena--> moja imenjakinja, ide sa mnom u G.Š. i jednake smo. Skoro.
Mia & Eva--> neopisivo mi je drago da će sad ići s Dinom u razred, pa ćemo se češće viđati.
Anja--> ne znam kak sam se s njom sprijateljila. Dobra je, luuda.
Dorotea--> najiskrenija, kada sam se sa svima posvađala, ona je jedina stajala uz mene, i zbog mene se posvađala sa svoje 2 naj frendice, i to joj nikad neću zaboraviti.
ONI KOJI SU MI I PRIJATELJI I KOJI SU MI NA BLOGU (svi ste mi frendovi, ali trenutno mislim na one s kojima idem u kino, na rođendane, itd., a koji su na blogu):
Dino--> ajme, baš mi je drago da smo se nakon toliko godina vidli kod Webera! Naj bolji frend.
Hana--> upoznale se na kampu u Savudriji, ja sam išla za košarku, a ona ples, i onda smo izlalile, i pričale sveki dan po najmanje 30 min.
Lana--> moja sestrična, s kojom sam kao sestra.
ONI KOJI SU NA BLOGU A ZNAM IJ OD PRIJE:
Kikica--> super je, simpatična, slatka,i ima preliep glas (kad priča a kad pjeva ju nisam čula)
Jelena--> simpatična, dobra...
Anchy--> simpatična, lijepa, cool,...
Lucka--> super pjeva, zabavna...
Tamara--> super je i nikad neću zaboraviti njen ročkas...
NOVI NA BLOGU:
Gosp. Ksenija--> lijepa je, i simpatična, još ne znam kako glumi, ali vidjeti ću jednom...
Cure iz Japana--> znam samo da su lude za TH, i da su nedavno bile u Veneciji.
Ima još prijatelja, ali neda mi se pisati.
Moram ići.
See ya!
Prije svega, da kažem da mi je jako drago što ste došli do mog bloga.
Drago mi je da mi je blog komentirala glumica, jer je upravo to zanimanje kojim bih se ja htjela baviti u budućnosti.
Super je i znati da ima ljudi kojima sam uzor, koji slušaju moje pjesme, prate intervjue,...
I ja sam bila (a i još uvijek sam) fan, i imala sam, dakako, svoje uzore.
Uvijek sam se pitala kako se osjećaju poznati koji su mnogima uzor. Nadala sam se da ću jednoga dana i ja postati nekome uzor. Vidim, ostvarilo se. Nevjerovatno je kako čovijek može nekome samo jednom riječju ili djelom ulijepšati dan. Jednom, kada sam na hodniku škole pričala s razrednicom, dojurila je moja susjeda koja ide u 1. razred, i bacila mi se u zagrljaj, a kasnije mi je puno toga pričala. I moram Va reći, bilo mi je veoma lijepo. To mi je dijete toliko ulijepšalo dan. A današnji dan ste mi vi ulijepšali.
Drago mi je da sam Vašoj nećakinji uzor, i truditi ću se napraviti da više ljudi misli kao Vaša nećakinja.
Molim Vas, ako mi možete odgovoriti na nekoliko pitanja vazanih za glumu:
1. Koji Ste fakultet završili?
2. S koliko godina Ste počeli glumiti?
3. Zašto Ste počeli glumiti?
4. S koliko godina Ste prvi put glumili?
5. Kada Ste prvi put glumili u nekom kazalištu, reklami, i sl., i kako je do toga došlo?
6. Jeste li ikada odbili neku ponudu za glumu, i zašto?
7. Jeste li ikada imali priliku glumiti u filmu?
8. Gdje glumite, tj. što glumite (mjuzikli, filmovi,...)
P.S. Molim Vas da mi ostavite Vaš e-mail kako bih Vam rekla ako ću ići u Split. Moj e-mail je: lorena@dino.hr
HVALA VAM PUNO!
Nisam uspjela slikice, pa... next time! Sorry!
ako uspije...
Ovdje napišite svoj blog, tj. adresu vašeg bloga.
Možete i napisati blogove koji se vama sviđaju. Ali svoj blog OBAVEZNO napišite, da mogu komentirati.
Krenimo od petka.
Bila sam kod djeda u Ivaniću, i tamo smo malo pospremali.
Kada smo se vratili, išli smo na Dinovu zadnju priredbu u školi, gdje su se njegovom razredu djelile svjedodžbe. I SVI koji su SVE razrede prošli s 5 (nemora biti 5.0) su dobili pozlaćenog Matoša. Dino je još dobio i pohvalnicu jer je prošao s 5.0, a jednoj je curi profesorica iz kemije poklonila 5 makar je imala prosjek 3. nešto. I ona je dobila pohvalnicu, ali to nije fer. I tak još su nekaj pričali, recitirali, a onda su jeli kolače i sendviče. Mislim, i ja sam bila tamo, ali ja sam samo popila sok.
Bila je jedna prezentacija- 8b-->od početka do danas, di je bilo puno smijeha. Mislim, gledali smo slike kada su bili mali, u školi u prirodi, maturalac, itd.
Još je tamo bila profesorica iz kemije kojoj su kupili poklon jer ide u penziju (zamislite, ona je bila profa mom tati, i raska mom stricu!).
Kupili su i profesorici iz hrvatskog, jer je ona stvarno naj bolja, i SVI je vole
!!
Kada smo se vratili doma gledali smo film ''Noć u muzeju''.
Subota:
Opet smo išli kod djeda u Ivanić ali ovaj puta napraviti roštilj i na druženje s djedom, tetom Macom (bakina sestra), i njenim mužem- stričekom Arnom. Kako su se oni tamo našli? Tatina sestrična je išla k njima u Njemačku avionom, a sada su ju oni doveli natrag. I tako smo se družili, i krenemo mi u Zagreb.
Bruno je cijelim putem nekaj vikao. Prvo je rekao da hoće ići u Mc'Donalds (valjda se ovak piše) na domaće krumpiriće, a onda je rekao da hoće napolitanke, i tako cijelo vrijeme.
Odosmo mi u Metro, kupiti ležaljke za plažu na moru. One bijele plastične. Samo ležaljke (dvije).
A čim smo došli mama je uzela i Silan, ja sam si uzela jedan prekrasan ručnik, da me nije bilo briga hoće li mi se potrgati (ne znam koju da riječ upotrijebim) prvi puta kada izađem iz mora, jednostavno mi je bio toliko lijep, da me nije bilo briga za kvalitetu i naravno cijenu, pa sam ga dobila. Onda smo uzeli napolitanke, neku vježbenicu Luji za rođendan, i tak još ''par'' stvari. A tek onda ležaljke. Dođemo mi po ležaljke a ostale taman dvije za nas. A onda tata vidi one plave i zelene za kampiranje, a da se noge mogu gore stavit, imaju rupu za sok, ugodnije su (mislim, naravno kada nisu plastične). I uzmemo ih 3 a ne 2. Dođemo na blagajnu i malo tak čekamo i onda platimo i idemo mi dalje.
Onda mso krenuli u Turbo limač kupiti Luji vatrogasno odjelo i kapu. A to smo kupili zadnje. Svi smo dobili nekaj osim mame. Mama jako štedi na sebi, naj ozbiljnije. Tata je kupio tenisice, Dino je dobio tenisice i hlače, Bruno dvoje tenisice, a ja novi, bijeli badić.
Onda smo tek Luji kupili vatrogasno odjelo i kapu, i neki kamion.
Dalje ne znam kaj je bilo.
Nedjelja
Ujutro su se teta Maca (pravo joj je ime Marija) i striček Arno došli k nama pozdraviti. Mislim došli su i još malo popričati, i na doručak. Itd., itd....
Onda sam išla u dućan po njoke, pa na komp, pa na ručak, pa na komp, i onda sam išla odpjevati dvije pijesme da roditelji čuju. Pjesmu ''One moment in time'' od Whitney i ''All by myself''' od nekog tipa, ali ja sam uzela verziju od Celine Dion. Kada su mi roditelji pustili pijesmu ''All by myself''', nasmijala sam se misleći da se oni šale ako misle da ja to mogu odpjevati. Kada sam probala uspjela sam, i nisam mogla vjerovati koliki mi je raspon glasa bez falseta.
Onda smo išli na rođendan kod Luje, i kada su roditelji otišli, ja sam ostala pa me kuma dovela. Lujo je pre divan i zgodan (4. godine), a na ročkasu je meni bilo lijepo.
Pa mi je tata skinuo matrice (karaoke) od malo prije napomenutih pjesama i onda sam otišla na spavanac.
Jučer (Ponedjeljak):
Probudila sam se u 10:30 i vježbala pjevanje do 12:15, kada sam krenula u Glazbenu Školu, na sat pjevanja kod profesora Bojana Pogrmilovića, koji mi je puno toga ispravio, objašjavajući na odličnim primjerima. Uglavnom na primjeru papige.
Pa sam nazvala Lanu da ide sa mnom u neke dućane da odemo kupiti neke ''potrebne'' stvarčice. Nije mogla, jer je bila kod frendice.
Ja to kupim, i odem doma. Doma gledam ''Princa iz Bail-eira'' i ''Punu kuću''. Onda odem na komp. Pa nekaj pričam s Dinom i opet na komp. Pa na 5 minuta van. I vratim se. Zvoni telefon, na ekranu piše IVANIĆ, što znači da me zove djed. Ja se javim i kažem bok. S druge strane kaže ženski glas:''Bok zlato! Zovem da se pozdravim.'' Ja mislila da sanjam da me zove baka Ružica. Ja šutim, sve mi čudno. Glas kaže: ''Teta Maca je.''. BUUM. Sve mi propade u vodu. Tek sam tada shvatila da imaju jako sličan glas. Pa ipak su (bile) sestre.Onda se zahvalila. I onda se sam počela plakati i rekla je:''Šuti!''.Ja ju pitam kome je to rekla. Kaže:''Tebi!''. Ja sam ju krivo čula pa ju pitam: ''Dedi, zakaj ded!i?''. Ona ponovo kaže: ''Tebi''. A ja zapravo ni ništa nisam rekla. Onda mi je rekla da mi je rekla da šutim zato što kada je u subotu počela plakati jer smo išli u Zg., sam ju ja pitala zakaj plače. Svejedno. zahvalila se, a ja sam ju pitala na emu se zahvaljuje, pa je rekla da se zahvaljuje što smo ju primilu na onaj nedjeljni doruak, da je jako lijepo kad imaš nekoga kod koga možeš doći. I onda mi je rekla da kažem tati da me stavi na avion s Lanom (mojom sestričnom) pa da joj dođemo u Njemačku. To bi bilo čisto OK, jer već 5 godina razmišljamo da jedno ljeto Lana i ja odemo kod njih u Njemačku.
Zaboravih reći da se jučer Dino upisao u 8. Gimnaziju, a tamo su se upisale i jedne naše frendice (Mia i Eva Kos) koje su prvakinje u skokovima u vodu. Sada su čak ušle u olimpijski tim, kao i njihova sestra Zrinka koja isto ide u 8. gimnaziju, sada će 3. razred. I njihova je mama zamolila da idu u isti razred. Uz to su naši roditelji jako dobri frendovi
. Kada je Dino tamo došao, ženskužica koja je uzimala dokumente ga je prepoznala, i odmah to otišla reći svojim kolegicama. Onda ga je pitala kaj on sa 61. bodom radi u toj gimnaziji, i rekla je da je sigurmo prošao.
Danas:
Dino se sad vratio s prijemog za Srednju Glazbenu školu, i kaže da se bojao. Inače Dino je ovih zadnjih 3 tjedna vježbao kao lud. I onda je kada ga je mama pitala zašto toliko vježba da svira izvrsno (što je i istina) rekao: ''Mama ja samo želim biti jedini uz Tamaru Gal koji je dobio na ispitu 5.''.
Danas idem na šišanje u frizerski salon ''Ramona'' (malo reklamiranja) čija je vlasnica naša frendica.
Možda mi neztko danas dođe ili ja idem kod njega, i naravno vježbati ću pjevanje.
To bi bilo to. Odmorite oči od čitanja!
See ya!
jučer sam napisala jedan ogroman post i onda sam ga izbrisala, kako sam 
. Sada ću se potruditi napisati vam ga ponovo, ali ne garantiram da će pisati sve kaj je pisalo u onom prvom. Kužite kaj mislim? svejedno. Krećem. Zapravo prvo moram jako duboko udahnuti.
Haaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa! Evo sada mogu krenuti
Ovak, molim vas da kada dođete na moj blog, i pročitate sve postove, ne iskomentirate sve što ste na blogu pročitali samo na jednom postu, kao npr. Tamara. 
Dakle ako ste tek prije 2 min. saznali za moj blog, pročitate ga počevši od prvog post, tj. naj doljnjeg. Onda ga iskomentirate. ZAtim onaj iznad njega. Pa njega iskomentirate. I tako redom. Molim vas pridržavajte se ovog pravila, inače će blog biti izbrisan, a ja ću 
i 
i 
i 
. Hvala.P.S. Tamara, nemoj misliti da se ja sada na tebe ljutim jer se ne ljutim, realy.
A sada moram ići. Kiss svima i adios!
